informator 05 / 11

СРБИЈА – ДРЖАВА БЕЗ СОЦИЈАЛНОГ ДИЈАЛОГА И СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ

У Резолуцији Европског Парламента о процесу Европских интеграција Србије којом се пружа подршка пријему Србије у ЕУ, усвојеној 19. јануара 2011. на седници у Стразбуру власти Србије позивају се да окончају сарадњу са Хашким трибуналом, започну дијалог са Косовом и доврше започете реформе како би Србија напредовала ка чланству у ЕУ.

Сви знамо када да је 8. март Дан жена или рецимо Светски дан здравља 7. април. Међутим, када говоримо о Међународном дану социјалне правде потребно је завирити у резолуцију УН, донету новембра 2007. године. Текст резолуције апелује на све државе света да своје привредне системе граде на основама правичности, једнакости и међусобне одговорности.

Међународна радничка организација има јасну представу о томе како би социјална правда могла да буде остварена. Социјална правда - то значи залагати се за то да сви људи на свету уживају поштовање и живе достојанствено. Привредни развој мора водити ка већем запошљавању и ка побољшању услова за рад. Побољшање стандарда у последњих 15, 20 година није довео до побољшања радних и животних услова људи. Чак напротив у Србији око 650.000 људи живи испод или на граници сиромаштва, а готово 600.000 нема посао, што је за 140.000 више него на почетку кризе. Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву онда су повређена његова основна људска права чије уважавање би требало да је света обавеза. Успостављање везе између запошљавања и рада на побољшању услова за рад представља социјалну правду. Друштвени развој треба да има за циљ социјалну правду, солидарност, равноправност и поштовање људских права и слобода.

Неопходно је створити мрежу организација и активности које промовишу социјалну правду на националном, регионалном и међународном нивоу, равномерни развој и које омогућују бољи приступ ресурсима, како би биле створене једнаке могућности за све. Привредни раст треба да прати промоција равноправности и социјалне правде, а друштво мора бити засновано на друштвеној праведности и поштовању људских права и слобода. Социјална правда није баш тако често предмет јавних дискусија, али то је веома важна тема, посебно ако се узме у обзир актуелна привредна криза. На крају крајева и сама криза је производ неправедног финансијског система.

Ми смо још далеко од решења, али је 20. фебруар добра идеја да се присетимо да сви ми заслужујемо поштовање, квалитетне, хумане и достојанствене радне и животне услове. Социјална правда представља спремност на дијалог у ком и слабија страна има право да учествује у доношењу одлука, да се чује глас и социјално угрожених.

"Социјална правда се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости, приступу друштвене заштите, као и примене људских права у свим сегментима живота, укључујући и радна места.“

Као одговорни грађани и представници великог броја запослених у виталним секторима ове државе, имамо обавезу да поново укажемо на неке чињенице:

• Велики број грађана Србије живи на ивици егзистенције, расте незапосленост и сиромаштво, а погрешно вођена политика приватизације Српске привреде је уништила многа предузећа и прети да уништи и оно што је још преостало.
• Власт не слуша глас народа, радника, стручњака и омладине приликом доношења стратешких одлука о развоју појединих сектора, предлога нових Закона, продаје природних и других ресурса.
• У Србији не постоји прави социјални дијалог, јер нема жеље да се чује, а камоли уважи глас радничке класе и синдиката, јер је у Србији пожељно да радна снага буде јефтина а квалификована и без свести о својим радним правима, како би се привукао страни капитал и инвеститори.
• Србију свакодневно потресају протести и штрајкови радника који су незадовољни својим социјално-економским положајем, унижени и препуштени околностима свакодневице да се боре за лични опстанак и опстанак својих породица.
• Због свега наведеног велико је незадовољство грађана, радника, студената, омладине, јер је будућност крајње неизвесна и нема наде да ће се нешто у догледно време променити.

Оваква ситуација потврђује чињенично стање о непостојању социјалног дијалога између представника Владе Републике Србије и представника њених запослених радника без којих нема развоја привреде и економије. Овакав социјални дијалог, у којем се синдикати стављају пред свршен чин и само обавештавају о већ договореним питањима која директно утичу на погоршање социјално-економског положаја запослених, не могу проћи без социјалних сукоба.

Сматрамо да је неопходно и захтевамо да се хитно оформи нови Социјално-економски савет са легитимним социјалним партнерима и представницима Владе Републике Србије, који ће имати снаге да изнесе терет доношења нових законских решења, решења питања приватизације великих државних система и јавног сектора и који ће допринети унапређењу социјално–економског положаја запослених у Србији и оних који то нису.

Истичемо да су cви рокови за утврђивање репрезентативности Конфедерације слободних синдиката на Републичком нивоу прошли. Са наше стране је благовремено достављена сва тражена документација и испоштоване су све законске одредбе.

Захтевамо одговор и објашњење Министра за рад и социјалну политику, господина Расима Љајића зашто Конфедерација слободних синдиката након годину дана од поступка утврђивања репрезентативности, није добила одговор надлежног Министарства за рад и социјалну политику, о утврђеној репрезентативности.

КОНФЕДЕРАЦИЈА СЛОБОДНИХ СИНДИКАТА