УСВОЈЕНЕ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О РАДУ И ПИО

ПЕТАК 18.07.2014. | 13:31

ИЗВОР: Б92, БЕТА

Београд -- Скупштина Србије је усвојила измене Закона о раду са 190 гласова "за", 21 глас "против", док четири посланика нису гласала. Усвојене и измене Закона о ПИО.

Закон о раду, због ког су синдикалци јуче у Београду одржали протест, изгласан је након оштре полемике представника владајуће већине и опозиције у парламенту и бурне расправе о амандманима.

Министар рада Александар Вулин је претходних дана у скупштини говорио да су измене предложене због "боље заштите запослених, а не на њихову штету" и да је то важан корак у економским реформама.

"Није ово закон како би се отпуштали радници, већ да би се успоставила неопходна равнотежа између света рада и света капитала", рекао је Вулин и додао да се закон усклађује са европским прописима.

Родитељски портал Бебац оштро је данас осудио усвајање новог Закона о раду и оценио да је њиме послодавцима омогућено да несметано отпуштају труднице. "Позвали сте послодавце да отпуштају труднице, без бојазни да ће сносити било какве последице", наводи се у отвореном писму Скупштини Србије. Бебац је оценио да су посланици Скупштине Србије гласањем за Закон о раду мајкама јасно ставили до знања да им је "апослутно небитна њихова егзистенција и да је наталитет нешто што уопште не желе да подстичу".

На другој страни, опозиција је тврдила да су предложене измене катастрофалне и да неће ни повећати запосленост ни привући инвеститоре.

Како наводи РТС, од укупно 169 поднетих амандмана приваћена су два, а шеф посланичке групе ДС Борко Стефановић је на Твитеру објавио да је "однета мала победа у Скупштини", јер је један од усвојених амандмана његов, по коме "труднице и породиље ипак не могу да се отпусте".

Стефановић је истакао и да није усвојен ниједан од кључних захтева синдиката.

Посланици су усвојили и измене Закона о пензијско-инвалидском осигурању, са 190 гласова "за", 22 "против", док три посланика нису гласала.

Изменама тог законе предвиђено је постепено успоравање одласка у пензију, а старосна доб за одлазак у пензију код жена и мушкараца биће изједначена на 65 година до 2032. године.

Новине у Закону о раду

Новине у Закону о раду су да право на накнаду по основу минулог рада од 0,4 одсто по години рада важи искључиво код актуелног послодавца, а не за све године стажа, као и да ће накнада због отказа добијеног као технолошки вишак износити минимум збир трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код актуелног послодавца.

Предивиђа се и да послодавац пре отказа о раду, мора да опомене радника и да му да упутства како да обавља посао, али и да му понуди неки друго радно место у предузећу.

Законом је предвиђено да запослени има право на накнаду за ноћни рад од 26 одсто, али не и за сменски рад.

Нова решења предвиђају и губљење права на накнаду за неискоришћен годишњи одмор, изузев ако запослени добије отказ.

Смањује се и број дана плаћеног одсуства са седам на пет (венчање, порођај супруге, тешке болести чланова породице или њихова смрт). За добровољно давање крви следе два слободна дана.

Током годишњег одмора запослени има право на основну зараду увећану за минули рад током тог месеца, а не као до сада на просек своје зараде из претходна три месеца.

Током принудног одмора запослени има право на 60 одсто основне зараде увећане за минули рад, а не као до сада на просек своје зараде из претходна три месеца.

Самњене су и отпремнине за одлазак у пензију и износиће две, а не три просечне плате запосленог.

Новине су и да радни однос на одређено време може да траје две, уместо као до сада годину дана, а може да се продужи и до три године.

Предлагач очекује да ће ова мера поспешити запошљавање, с обзиром на незапосленост у земљи и број радника који раде на црно.

Изменама закона, запослени добија право на коришћење годишњег одмора добија већ након месец дана непрекидног рада, а не, као до сада, после шест месеци.

Нова решење штите права трудница, али су та права проширена и на дојиље и спречава послодавца да их прогласи вишком.

Први пут се законом дефинише и рад са непотпуним радним временом и рад на даљину, и то тако да ти запослени морају да имају исте услове рада као и запослени са пуним радним временом.