Dopis ministrima

Kao i bezbroj puta do sada, prinuđeni smo da vam se ovim putem obratimo, kako bi bar neko učinio nešto u cilju zaštite gole egzistencije najugroženijih. Imajući razumevanje za sve probleme (došli oni van države ili generisani u njoj), smatramo da je krajnje vreme da se neko pozabavi problemima dela zaposlenih u zdravstvu Srbije.

Naime, kao što je već svima poznato, prošle godine je između Vlade Republike Srbije, Udruženja poslodavaca Srbije i reprezentativnih sindikata na republičkom nivou – Samostalnog i UGS «Nezavisnost», uz neviđenu medijsku pompu potpisan je Opšti kolektivni ugovor. Nakon nekoliko meseci, uz ne manji marketing, potpisan je i Aneks Opšteg kolektivnog ugovora kojim je njegovo dejstvo prošireno i na korisnike koji se finansiraju iz budžeta. Prikupljeno je dosta političkih i sindikalnih poena, koji su već od početka ove godine postali bezvredni. Vlada je, po prirodi stvari (pošto nije ni imala nameru da ugovor poštuje – a sindikati i poslodavci su to već prilikom potpisivanja znali) preduzela mere da se ugovor ne sprovede u delo – u predlogu sada već usvojenog budžeta za 2009. godinu nije predvidela sredstva za ovu namenu. Sindikati su pokazali neverovatnu kooperativnost koja poprima razmere poltronstva time što su obećali odsustajanje od stvarne borbe za poštovanje onoga što su potpisali, a za potrebe «obrade» članstva najavili predstave na otvorenoj sceni, krsteći ih štrajkovima. Ostali «manjinski» sindikati ovo nisu prihvatili, ali je dijalog sa njima za Vladu neprihvatljiv, pošto nisu reprezentativni na republičkom nivou.

Zvaničan stav Vlade je da će teret krize biti pravedno raspoređen, tako da siromašniji budu manje opterećeni od bogatih. Sa tim se potpuno slažemo, ali nas zbog toga čude neke činjenice:

-         Republički zavod za zdravstveno osiguranje je poslao cirkularno pismo svim korisnicima budžetskih sredstava u kome ih obaveštava da se od 1. januara 2009. primenjuje novi budžet i odredbe Opšteg kolektivnog ugovora ne važe.

-         Isti zavod je, na osnovu prethodno donete odluke nadležnih državnih organa, obavestio obveznike uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje da ne moraju prilikom izdavanja i overe zdravstvenih knjižica dostavljati potvrde o uplaćenim doprinosima. Time je, kao i opraštanjem dosadašnjih dugova na ime neuplaćenih doprinosa, republički fond uskraćen za milionske sume. Velikodušno, to sebi nisu dozvolile ni mnogo jače ekonomije. Još je veći problem što je svim poslodavcima poslat jasan signal – ne plaćajte svoje zakonske obaveze, država će vam ih sigurno oprostiti.

Onda dolazimo do glavne teme – nedostatka novca za zdravstvo. Na sav glas se kuka kako para nema i treba se stezati kajiš. U to ne verujemo, jer para očigledno ima toliko da ih se možemo i odreći.

Da nebismo i mi kukali bez davanja konkretnih predloga za rešenje problema, u skladu sa stavom predsednika Vlade Republike Srbije iznetim 15.01.2009. godine na medijskom javnom servisu, predlažemo:

-         oslobađanje od obaveznih davanja iz zarada za zaposlene u zdravstvu Srbije čija zarada je manja od 80% od prosečne zarade u Republici Srbiji. Trajanje ove mere ograničiti do trenutka stupanja na snagu Opšteg kolektivnog ugovora,

-         isplatiti zaposlenima u zdravstvu Srbije čija je zarada manja od prosečne zarade u Republici Srbiji za svaki kvartal po 5.000,00 dinara, na ime urgentne pomoći,

-         zaposlenima sa zaradom manjom od 80% od prosečne zarade u Republici Srbiji omogućiti plaćanje komunalnih i ostalih dažbina na najmanje 3 mesečne rate od nastanka obaveze.

Nadamo se da će ovaj tekst neko pročitati i pokazati volju za davanjem doprinosa u cilju održavanja egzistencijalnog minimuma najugroženijih. Onda bismo se uverili da priče kojima smo bombardovani svakog dana i na svakom mestu nisu prazne i da je ova zemlja konačno dobila socijalno odgovornu vlast.

S poštovanjem,

PREDSEDNIK SINDIKATA

NEMEDICINSKIH RADNIKA

ZDRAVSTVA SRBIJE

Branislav Nikolić